Vece ne mirise na rakove i skoljke
Mesec je bleda slika boje cimeta
Uzimas cipele za setanje kroz snove
Ulica voli ritam tvojih koraka
kad hodas ne zastajkujes
i zamlju ne dodirujes
a mene ne primecujes
i uporno se trudis
da me prodje pozuda
jos drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim
Vetar se provlaci kroz nepoznate reci
Asfalt se miluje sa tvojim stiklama
Suvise mekan da bi mogao da spreci
Ovde je vece puno tvojih tragova