Ako mi bar jos jednom vetar
ime tvoje izgovori,
poći ću po prvom putu
koji mi se otvori.
Neka me prvi koji hoće
kao lutku navije,
sreća je slepa
ona samo prati tvrdoglavije.
Hiljadu i dvesta milja živi odavde,
i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,
i još jednu noć ti dajem da se pokaješ.
Upašću u bilo čije ruke prema meni što se pružaju,