Krajem sedamdesetih dvadesetog veka
bilo je u meni nesto od coveka
ja sam davno mrtav jos od onog dana
nas troje u sobi i moja sahrana
I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi
Ujed za dusu u grlu knedla